Zašto je važno da govorimo o nasilju u porodici i femicidu?
Nasilje u porodici i femicid predstavljaju jedan od najozbiljnijih društvenih problema u Srbiji. Prema javno dostupnim podacima ženskih organizacija i institucija, tokom 2023. godine u Srbiji je ubijeno najmanje 28 žena, većinom od strane partnera ili člana porodice.
Dugoročna statistika je još alarmantnija: od 2011. do 2023. godine ubijeno je više od 406 žena i devojčica u kontekstu femicida.
Srbija, posmatrano po broju stanovnika, ima jednu od najviših stopa femicida u Evropi. Analize pokazuju da je stopa femicida:
- tri puta viša nego u Italiji,
- dvostruko viša nego u Hrvatskoj,
- i među najvišima na Zapadnom Balkanu.
U Evropi, prosečna stopa ubistava žena od strane partnera ili člana porodice iznosi oko 0,4 žrtve na 100.000 žena godišnje, dok je u Srbiji značajno viša.
U globalnom kontekstu, prema podacima UN Women, tokom 2023. godine je 51.100 žena i devojčica ubijeno od strane partnera ili člana porodice – prosečno jedna žrtva svakih 10 minuta.
Ovi podaci ukazuju na to koliko je važno razumevanje pravne zaštite, pravnih mehanizama i procedura, kao i pravovremenog reagovanja institucija. Međutim, statistika ne obuhvata svakodnevno nasilje kojem žene svedoče i koje preživljavaju. Svedoci smo kontinuiranog fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama – kako od strane partnera i članova porodice, tako i u javnom prostoru, uključujući slučajeve prekomerne upotrebe sile nad ženama na mirnim demonstracijama.
U našem društvu se, nažalost, često normalizuje javno ponižavanje i linč žena. Žena može biti razapeta u medijima i na društvenim mrežama samo zato što je rodila dete oženjenom muškarcu, dok se odgovornost muškarca relativizuje ili zanemaruje. U medijskom prostoru nasilje se neretko banalizuje, a žene koje se ne uklapaju u zadate društvene kalupe i očekivanja izlažu se uvredama, pretnjama i pozivima na linč.
Da li je to normalno? Nije. Takva klima tolerancije prema nasilju, ponižavanju i dehumanizaciji žena predstavlja širi društveni kontekst koji omogućava i podstiče femicid. Femicid nije samo čin ubistva – on je krajnja posledica sistema u kome se nasilje nad ženama opravdava, umanjuje ili ignoriše.
Šta se smatra nasiljem u porodici prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici?
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici jasno definiše da nasilje može biti:
- fizičko nasilje,
- psihičko nasilje (vređanje, pretnje, ponižavanje, izolacija),
- seksualno nasilje,
- ekonomsko nasilje (zabranjivanje rada, oduzimanje novca, uskraćivanje sredstava).
Zakon predviđa hitne mere zaštite, procenu rizika i obavezu institucija da reaguju odmah – bez odlaganja.
Koje kazne su propisane za nasilje u porodici?
Krivično delo nasilje u porodici uređeno je članom 194 Krivičnog zakonika. Prema ovom članu:
- osnovni oblik dela se kažnjava zatvorom od 3 meseca do 3 godine,
- ako je prilikom nasilja korišćeno opasno oruđe ili oružje kazna može biti i do 5 godina zatvora,
- ako su nastupile teške telesne povrede kazna može biti do 10 godina zatvora,
- ako je kao posledica nasilja nastupila smrt, kazna je najmanje 10 godina zatvora,
- za nepoštovanje izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici kazna može biti novčana ili zatvor do 3 godine.
Kazne zavise od vrste nasilja, intenziteta, posledica, ranijih prijava i procene bezbednosnog rizika.
Da li je psihičko nasilje u porodici kažnjivo?
Da. Psihičko nasilje u porodici – pretnje, ponižavanje, zastrašivanje, kontrola, izolacija, ucenjivanje – jeste oblik nasilja koji je kažnjiv po Krivičnom zakoniku.
Kazne za psihičko nasilje su iste kao i za fizičko, ukoliko psihičko nasilje ugrožava duševno stanje žrtve.
Dokazivanje se zasniva na:
- porukama, mejlovima, snimcima pretnji,
- iskazima žrtve i svedoka,
- psihijatrijskoj i psihološkoj dokumentaciji,
- izveštajima institucija.
Kako dokazati nasilje u porodici?
Dokazi zavise od vrste nasilja, ali u praksi se najčešće koriste:
- medicinska dokumentacija,
- fotografije povreda ili oštećene imovine,
- prepiske (SMS, Viber, WhatsApp, e-mail),
- iskazi svedoka,
- izveštaji centara za socijalni rad.
Što ranije žrtva prijavi nasilje, to je lakše prikupiti dokaze – posebno kod psihičkog i ekonomskog nasilja gde tragovi nisu vidljivi.
Kako se podnosi krivična prijava za nasilje u porodici?
Nasilje u porodici može se prijaviti:
- policiji,
- nadležnom tužilaštvu,
- putem drugih institucija koje su dužne da reaguju (zdravstvene ustanove, škole, centri za socijalni rad).
Nasilje u porodici se goni po službenoj dužnosti, što znači da tužilaštvo može nastaviti postupak čak i ako žrtva promeni odluku.
Da li je moguće anonimno prijaviti nasilje u porodici?
Da. Anonimna prijava nasilja u porodici je moguća i veoma važna. Može biti učinjena:
- pozivom policiji,
- obaveštavanjem centra za socijalni rad,
- pozivom SOS linija;
Institucije su dužne da svaku prijavu, pa i anonimnu, uzmu ozbiljno i izvrše procenu rizika.
Koje hitne mere postoje u slučajevima nasilja u porodici?
Ključne hitne mere su:
- udaljenje nasilnika iz kuće ili stana,
- zabrana prilaska i kontaktiranja žrtve.
Policija ove mere može izreći odmah, na 48 sati, a sud ih može produžiti na 30 dana.
Hitne mere su u praksi spasile veliki broj života – naročito u slučajevima femicida gde je prethodno bilo prijava.
Šta je femicid i zašto je femicid u Srbiji u porastu?
Femicid je ubistvo žene zato što je žena – najčešće od strane partnera, člana porodice ili bivšeg partnera.
To je krajnji ishod kontinuiranog nasilja, često ranije prijavljivanog.
U Srbiji je femicid izuzetno izražen zbog:
- nedovoljno brzog reagovanja institucija,
- nedosledne procene rizika,
- društvene tolerancije prema nasilju,
- neprijavljivanja nasilja u ranim fazama,
- straha žrtava da napuste nasilni odnos,
- nedostatka posebnog zakona o femicidu.
Zakonska definicija femicida u Srbiji i dalje ne postoji, iako su kroz godine postojale javne inicijative.
Kako Srbija stoji u odnosu na region i Evropu kada govorimo o femicidu?
Statistički gledano:
- Srbija ima najtamniju stopu femicida na Zapadnom Balkanu.
- U poređenju sa EU prosekom, stopa je višestruko viša.
- Žene most često gube život u stanu ili kući u kojoj žive, uz prisustvo dece ili članova porodice.
- U više od polovine slučajeva, femicidu je prethodilo višegodišnje nasilje koje nije prijavljeno ili nije adekvatno zaustavljeno.
Ovi trendovi ukazuju na hitnu potrebu dosledne primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ali i na važnost prijavljivanja i pravovremene zaštite.
Zaključak: savet advokata za porodično pravo i SOS brojevi
Advokat za porodično pravo i slučajeve nasilja u porodici savetuje:
- svako nasilje – fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko – treba prijaviti odmah,
- hitne mere su efikasne i štite žrtvu već u prvim satima,
- ne treba čekati eskalaciju, jer nasilje gotovo uvek raste,
- dokumentujte sve – poruke, fotografije, snimke, zapisnike, izjave,
- ako niste sigurni ili se plašite, pozovite SOS liniju ili policiju.
Za pomoć ili prijavu nasilja dostupni su:
- Nacionalni SOS telefon za žrtve nasilja: 0800 100 007
- Nacionalni broj za prijavu nasilja u porodici: 0800 100 600
- Policija – hitni poziv: 192
Važno je znati: nasilje nije privatna stvar, a prijava može spasiti život.
