Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da se jedna strana – zajmodavac, obavezuje da drugoj strani – zajmoprimcu, preda u svojinu određenu količinu novca ili nekih drugih zamenljivih stvari, dok se zajmoprimac obavezuje da zajmodavcu nakon izvesnog vremena vrati istu količinu novca odnosno istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Životno je logično da čovek pribegava ovoj vrsti ugovora i to najčešće kada je u manjku sa finansijskim sredstvima, iz kog razloga Zakon sa jedne strane štiti zajmoprimca, dok sa druge strane zajmodavcu daje sigurnost da će dobiti nazad ono što je dao.
Pravne osobine ugovora o zajmu
Ugovor o pozajmici odnosno ugovor o zajmu je imenovani ugovor, s obzirom na to da je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, dok je zbog činjenice da obavezuje obe strane da ispune svoje ugovorne obaveze – dvostrano obavezan.
Ovaj ugovor je takođe neformalan i konsensualan. Neformalnost ugovora podrazumeva da strane nisu u obavezi da ga zaključe u pisanoj formi već se mogu dogovoriti i usmenim putem, dok je konsensualan zato što se smatra zaključenim čim strane postignu dogovor i saglasnost o suštinskim elementima.
Ugovor o zajmu je najčešće ugovor intuitu personae zato što se najčešće zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika.
Ugovor o pozajmici između fizičkih lica
Predmetni ugovor se najčešće zaključuje između fizičkih lica, pri čemu je neophodno navesti podatke ugovornih strana, kao i predmet i uslove pozajmice, rok vraćanja, kamate i posledice nepoštovanja ugovora. Takođe mogu biti navedene i neke specifične odredbe, koje su bitne za oba potpisnika.
Ugovor o zajmu ne mora biti nužno overen od strane javnog beležnika, ali je poželjno da bude potpisan od strane zajmodavca i zajmoprimca.
Radi izbegavanja potencijalnih nesporazuma i pravnih problema u budućnosti, poželjno je da ugovor bude što preciznije definisan.
Koje su obaveze zajmodavca
U ugovoru o pozajmici, kao obaveze zajmodavca, najčešće se navode:
- Zajmodavac je pre svega dužan da zajmoprimcu preda u svojinu određen iznos novca odnosno neke druge zamenljive stvari u skladu sa uslovima koji su određeni ugovorom.
- Takođe, zajmodavac može da odbije da zajmoprimcu preda ugovorenu stvar ukoliko se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da će biti neizvesno da li će on biti u mogućnosti da vrati zajam, s tim da je zajmodavac u obavezi da izvrši predaju stvari ukoliko mu bude pruženo dovoljno obezbeđenja, bilo od strane zajmoprimca ili neke druge osobe.
- Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja je prouzrokovana materijalnim nedostacima pozajmljene stvari.
- Ukoliko se radi o zajmu bez naknade, zajmodavac je dužan naknaditi štetu ukoliko su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Koje su obaveze zajmoprimca
U ugovoru o pozajmici, kao obaveze zajmoprimca, najčešće se navode:
- Zajmoprimac je prvenstveno dužan da zajmodavcu u ugovorenom vremenskom periodu vrati istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
- Ukoliko ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz datih okolnosti, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka, koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
- Ako je ugovoreno da će zajmoprimac zajam vratiti u novcu, njemu je ipak dopušteno da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i na mestu kako je ugovoreno. Isto to važi i kada nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
- Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ukoliko bi time zajmodavcu prouzrokovao kakvu štetu, dužan je da je naknadi.
- On takođe može vratiti zajam i pre ugovorenog roka, ali je dužan da unapred obavesti zajmodavca o svojoj nameri i naknadi mu štetu.
Ugovor o pozajmici novca zaposlenom
Danas se neretko dešava da poslodavac, na upit zaposlenog, istom odobri neku vrstu zajma, bez obzira na to što ova vrsta ugovora nije izričito propisana i regulisana Zakonom o radu.
Sa druge strane, poslodavci to mogu regulisati internim aktima pravnog lica kao što su kolektivni ugovori, pravilnik o radu, individualni ugovori sa zaposlenim. Tim aktima se bliže definišu uslovi pod kojima bi ugovor o zajmu bio zaključen (uslovi za odobravanje zajma, rokovi za vraćanje, način obezbeđivanja, mogućnost otplate na rate, uslovi prevremene otplate).
Zanimljiva je činjenica da ukoliko poslodavac odluči da oprosti dug zaposlenom, on postaje odgovoran za plaćanje poreza i doprinosa za taj iznos oproštenog duga, koji se tada tretira kao prihod zaposlenog.
Ukoliko se dug ne može naplatiti sudskim putem, poslodavac može biti oslobođen ove obaveze, ali u suprotnom je dužan da taj iznos tretira kao zaradu zaposlenog.
Ove navode nam potvrđuje i odredba člana 14. Zakona o porezu na dohodak građana koja propisuje da se zaradom u smislu tog zakona smatraju i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.
Overa ugovora o pozajmici novca
Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnom beležništvu predviđeno je da svaka pozajmica preko 10.000 EUR mora biti overena od strane javnog beležnika.
Limit je postavljen baš na ovaj iznos u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, pošto je iznos od 10.000 EUR limit za gotovinske transakcije.
Kako to sada propisuju odredbe člana 93. Zakona o javnom beležništvu, notar koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o pozajmici novca, dužan je da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde. Javni beležnik je takođe dužan da u navedeni registar o ugovorima o zajmu novca upiše identifikacione podatke o zajmodavcu i zajmoprimcu (ime i prezime, JMBG, adresu prebivališta ili boravišta) kao i podatke o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.
Obaveza plaćanja kamate
Što se tiče predmetnog ugovora, može biti reči o ugovoru o zajmu bez kamate, dok sa druge strane pored glavnog duga može biti ugovorena i kamata.
Ukoliko se pored glavnog duga ugovara i kamata, važno je da ona ne bude u suprotnosti sa imperativnim zakonskim pravilima, kao i da odgovara načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja.
Kada se ugovara kamata, odlučivanje o visini iste bi trebalo da uključuje preispitivanje visine kamatne stope po kojoj banke odobravaju kredite ili neke druge izvore pozajmica. Bilo bi očekivano da visina kamatne stope bude uobičajena, odnosno na nivou koji se najčešće ugovara na tržištu, imajući u vidu različite subjekte koji nude pozajmice.
Zastarelost potraživanja zajma
Zakon o obligacionim odnosima ne precizira poseban rok zastarelosti kod ugovora o zajmu, zbog čega se u tom slučaju primenjuje opšti rok zastarelosti potraživanja prema kom ova potraživanja zastarevaju za 10 godina od zaključenja ugovora.
Raskid ugovora o pozajmici
Raskid ugovora o pozajmici može nastati iz više razloga, pri čemu je najčešće vezan za neispunjenje obaveza zajmoprimca.
Ako je ugovorom definisana određena svrha pozajmice, a zajmoprimac sredstva upotrebi u druge svrhe, zajmodavac može jednostrano raskinuti ugovor. Takođe, ukoliko zajmoprimac ne vraća zajam u dogovorenom roku, zajmodavac može pokrenuti postupak naplate duga. Ovaj postupak može uključivati:
- Pregovore i opomene – Pre sudskog postupka, zajmodavac može pokušati rešiti spor mirnim putem, slanjem opomene zajmoprimcu.
- Sudski postupak – Ako dug nije izmiren nakon opomena, zajmodavac može podneti tužbu radi naplate potraživanja.
- Izvršni postupak – Ukoliko je ugovor o zajmu overen kod javnog beležnika i sadrži klauzulu izvršnosti, zajmodavac može pokrenuti postupak prinudne naplate putem izvršenja.
U slučajevima kada dođe do raskida ugovora, važno je poznavati svoja pravna prava i obaveze, kako bi se izbegle dodatne komplikacije i troškovi.
Zaključak – Pravna podrška za ugovore o pozajmici
Ugovor o pozajmici može delovati jednostavno, ali u praksi često izaziva pravne nedoumice, posebno kada jedna strana ne ispuni svoje obaveze. Kako biste zaštitili svoja prava i izbegli potencijalne sporove, važno je pravilno sastaviti ugovor i, po potrebi, potražiti stručni pravni savet.Ako vam je potrebna dodatna pravna pomoć u vezi sa pozajmicom, njenim raskidom ili zaštitom vaših interesa, advokat za građansko pravo može vam pružiti sve neophodne informacije i podršku u rešavanju pravnih pitanja.
