Kao učesnici u saobraćaju, bilo kao vozači, bilo kao pešaci, svesni smo da su saobraćajne nezgode u današnje vreme veoma česte. U tim slučajevima, postavlja se pitanje ko ima pravo na naknadu štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi, pod kojim uslovima to pravo postoji, na koji način se ostvaruje i kako Zakon regulišu ovo pitanje.
Naknada štete prvenstveno je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, koji razlikuje materijalnu od nematerijalne štete. U saobraćajnoj nezgodi možete pretrpeti obe vrste štete.
Ukoliko Vam se dogodi saobraćajna nezgoda, važno je postupiti u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji propisuje dužnosti vozača, odnosno drugih učesnika u saobraćajnoj nezgodi u kojoj u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta. Te dužnosti podrazumevaju obezbeđenje mesta nezgode, odnosno, postavljanje sigurnosnog trougla, uključivanje sva četiri pokazivača pravca, obaveštavanje policije, pružanje prve pomoći, obaveštavanje Hitne pomoći.
Dokumentovanje same nezgode je veoma važno iz razloga što će ono kasnije biti neophodno prilikom utvrđivanja naknade štete od strane osiguravajućeg društva.
Neophodno je napomenuti da je Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju regulisano da je vlasnik motornog vozila dužan da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz.
Ovo omogućava da oštećeni dobije naknadu štete od osiguravajućeg društva, a ne od samog osiguranika, što je mnogo jednostavnije rešenje zato što uvek garantuje isplatu oštećenom licu.
Nakon nastanka saobraćajne nezgode, izlaska policije na mesto događaja, fotografisanja mesta nezode, oštećeno lice treba da podnese zahtev za naknadu štete osiguravajućem društvu. Taj zahtev oštećeno lice podnosi osiguravajućem društvu čiji je osiguranik lice koje je pričinilo štetu.
Uz zahtev se obavezno podnose fotografije vozila, ukoliko je usled saobraćajne nezode došlo do njegovog oštećenja, a ukoliko je oštećeni pretrpeo i nematerijalnu štetu u vidu fizičkih bolova, straha, kao i duševne boli usled umanjenja opšte životne aktivnosti, obavezno se podnosi i medicinska dokumentacija. Na taj način osiguravajuće društvo dobija kompletan uvid u dokumentaciju i određuje iznose na ime naknade štete. Ukoliko iznos koji osiguravajuće društvo odredi bude pravičan, postupak se završava zaključno sa isplatom iznosa oštećenom, te se cela situacija okončava u vansudskom postupku. Međutim, neretko se dešava da osiguravajuća društva ne odrede iznos koji bi bio zadovoljavajući i pravičan, te tada oštećeni ima pravo na zaštitu svojih prava u sudskom postupku.
Ko plaća štetu kada dođe do udesa?
Kada dođe do udesa, štetu isplaćuje osiguravajuće društvo kod kog je osigurano lice koje je pričinilo štetu, odnosno, osiguravajuće društvo sa kojim to lice ima zaključenu polisu osiguranja.
Ta obaveza potiče iz ugovora o osiguranju, koji je bliže regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Prema navedenom ugovoru, obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Ovakvom regulativom se omogućava da oštećeni uvek dobije naknadu štete, kako ona ne bi zavisila od imovnog stanja lica koje mu je pričinilo štetu.
Zapravo, u momentu saobraćajne nezgode nastupio je osigurani slučaj, te je osiguravajuće društvo dužno da umesto svog osiguranika oštećenom isplati naknadu. Međutim, u određenim situacijama osiguravajuće društvo ima pravo regresa nad osiguranikom, a ti slučajevi su regulisani Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Tako će osiguravajuće društvo potraživati isplaćeni iznos od osiguranika onda kada je osiguranik u momentu saobraćajne nezgode bio pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih supstanci, ako uopšte nije imao dozvolu za upravljem vozila određene kategorije, ako mu je oduzeta vozačka dozvola, ako je vozač štetu prouzrokovao namerno, ako je vozilo bilo tehnički neispravno a ta okolnost je vozaču bila poznata, kao i ukoliko je vozač napustio mesto saobraćajne nezgode, a nije ostavio svoje podatke i podatke o osiguranju.
U svakom slučaju, oštećeno lice nikada ne sme ostati bez pravične naknade štete, što je smisao i cilj zakonskih odredbi, dok sa druge strane, Zakon evidentno pravi razliku između određenih kategorija učesnika u saobraćaju, tačnije, ne pruža im isti tretman po pitanju njihove uloge u ovom postupku, te je očigledno da vozač koji štetu nije prouzrokovao namerno i pritom nije bio pod dejstvom alkohola, neće imati isti tretman kao vozač koji je štetu prouzrokovao namerno i pod dejstvom alkohola.
Naknada štete u saobraćaju i alkoholisan vozač
Ukoliko kao vozač učestvujete u saobraćajnoj nezgodi i istu skrivite, situacija se razlikuje ukoliko ste u tom trenutku bili u alkoholisanom stanju. Za alkoholisane vozače tolerancija je umanjena, iz razloga što su svesno sebe doveli u situaciju koja je omogućila nastanak nezgode. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predvideo je situacije u kojima osiguranik gubi prava iz osiguranja, među kojima je i situacija kada je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice. U tom slučaju, oštećeni dobija naknadu štete od osiguranja sa kojim osiguranik ima zaključen ugovor, ali je, sa druge strane, osiguravajuće društvo ovlašćeno da nakon što isplati naknadu štete oštećenom licu, od svog osiguranika potažuje taj isplaćeni iznos, tačnije, osiguravajuće društvo stupa u postupak regresa prema osiguraniku. Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju regulisano je da u tom slučaju osiguravajuće društvo ima pravo da od osiguranika potražuje isplaćeni iznos štete, kamate kao i troškove postupka.
Naknada štete u saobraćajnoj nezgodi u slučaju blage alkoholisanosti
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima blaga alkoholisanost podrazumeva prisustvo 0,20 mg/ml alkohola u krvi, dok je lice pod dejstvom alkohola lice koje u krvi ima preko 0,20 mg/ml.
U suštini, ovo je dozvoljena granica za nivo alkohola u krvi, iz razloga što se smatra da ne može da utiče na opažanje i reagovanje vozača.
Oštećeni u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete od osiguranja, dok osiguravajuće društvo u ovom slučaju uglavnom ne podnosi regresnu tužbu prema svom osiguraniku.
Visina naknade štete u saobraćaju
Kao što smo već napomenuli, usled saobraćajne nezgode oštećeni može pretrpeti materijalnu i nematerijalnu štetu.
Kada je vozilo oštećeno ili uništeno, oštećeno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. Ona u ovom slučaju obuhvata troškove popravke, ili tržišnu vrednost vozila ukoliko je nastupila totalna šteta.
Takođe, ukoliko je zbog zadobijenih povreda oštećenо lice imao troškove lečenja i medicinskih usluga, pretrpeo je materijalnu štetu, a takođe je materijalnu štetu pretrpeo i ukoliko je zbog zadobijenih povreda i neophodnog lečenja morao da odstustvuje sa rada, te nije primao zaradu u punom iznosu. U tom slučaju, oštećeno lice pored naknade na ime nematerijalne štete koju je pretrpeo u saobraćajnoj nezgodi, ima pravo i na naknadu izgubljene zarade usled bolovanja koje je oštećeni morao da otvori zbog zadobijenih povreda.
Ukoliko je u saobraćajnoj nezgodi oštećeni zadobio povrede, pripada mu pravična naknada za pretrpljeni fizički bol i strah, kao i dušvenu bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, ukoliko je zbog povrede ona nastala. Takođe, može se desiti da kod oštećenog zbog zadobijenih povreda nastane i naruženost, za šta takođe oštećenom pripada naknada štete.
Što se same visine naknade štete tiče, ona zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, težine zadobijenih povreda, stepena oštećenja vozila, da li je osiguranik potpuno kriv ili postoji i krivica oštećenika (njegov doprinos).
Kod nematerijalne štete nije moguće uspostaviti stanje pre štete, te je cilj da se oštećeniku pruži određena moralna satisfakcija, zbog čega je ona i specifična kada je u pitanju određivanje visine naknade.
U tom slučaju, ključnu ulogu ima težina predmetne povrede, mera u kojoj je umanjena opšta životna aktivnost, bol i strah koji je oštećeni trpeo, ili još uvek trpi.
Cenovnik telesnih povreda
Ne postoji jedinstven ,,cenovnik” telesnih povreda, ali osiguravajuća društva koriste svoje tabele kao i sudsku praksu kao i veštačenja medicinske struke, kako bi odredili visinu naknade štete za pretrpljeni fizički bol, strah, kao i duševnu bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti.
Takve tabele obuhvataju kriterijume poput stepena telesne povrede (da li je u pitanju laka ili teška telesna povreda), trajanje i intenzitet fizičkog bola i straha, stepen naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti.
Kroz sudsku praksu ustanovljeni su određeni iznosi za određene vrste povreda, i osiguravajuća društva primenjuju takvu praksu kada uređuju svoje tabele, te isplaćuju iznose u tom rasponu.
Na primer, osiguravajuća društva uglavnom imaju ,,cenovnike” prema kojima se za 1% umanjenja opšte životne aktivnosti određuju iznosi od oko 20.000 dinara, za fizičke bolove za teške i lake telesne povrede pravi se razlika u iznosima s obzirom na to da li je došlo do umanjenja opšte životne aktivnosti ili nije, dok se kod straha takav ,,cenovnik” takođe rangira prema intenzitetu i trajanju samog straha.U svakom slučaju, ukoliko oštećeni smatra da mu je povređeno pravo na pravičnu naknadu, može pokrenuti sudski postupak u kom će se vršiti razna veštačenja medicinske struke kako bi se odredio pravičan iznos naknade.
Naknada štete saobraćajna nezgoda – sudska praksa
Sudska praksa po pitanju naknade štete u saobraćajnim nezgodama je veoma raznovrsna, oblikovana specifičnostima svakog konkretnog slučaja i kao takva se konstantno menja, kako bi zadovoljila potrebe svakog oštećenog lica i osigurala pravičnu naknadu. Sudska praksa je značajna i zbog popunjavanja pravnih praznina, koje se gotovo stalno javljaju.
Tako je Zakonom o obligacionim odnosima propisano da u slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračnom drugu, deci i roditeljima) pravičnu naknadu za njihove duševne bolove. Međutim, javlja se pitanje, da li ovo pravo zadržavaju i članovi porodice lica koje je isključivo skrivilo saobraćajnu nezgodu u kojoj je poginulo? Ovo pitanje je bilo sporno sudovima, ali je na kraju o njemu donet zaključak od strane apelacionih sudova, kojim je ustanovljeno da u ovom slučaju članovi porodice nemaju pravo na naknadu štete, a ovi zaključci su potvrđeni i stavom Vrhovnog kasacionog suda.
Rok za naplatu štete u saobraćaju
Prema Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu i da podnosiocu zahteva dostavi obrazloženu ponudu i isplati naknadu štete. Ukoliko osiguravajuće društvo utvrdi da odštetni zahtev nije potpun, od podnosioca zahteva će zatražiti da podnese dodatnu dokumentaciju u roku od 8 dana od dana prijema odštetnog zahteva.
Međutim, ako u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu tog zahteva, društvo za osiguranje je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.
Pored navedenog, u slučajevima kod ,,male štete”, tačnije, u situaciji kada odštetni zahtev iznosi manje od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza društva za osiguranje, društvo za osiguranje će isplatiti štetu u roku od 8 dana od dana prijema odštetnog zahteva.
Koliko se čeka na isplatu osiguranja?
Naveli smo koji su zakonski rokovi za odlučivanje o odštetnom zahtevu, te su osiguravajuća društva dužna da vode računa o istim. Ukoliko osiguravajuća društva ipak ne vode računa o ovim rokovima, oštećeno lice je ovlašćeno da podnese prigovor Narodnoj banci Srbije.
Prema Zakonu o osiguranju, korisnik osiguranja može podneti ovaj prigovor uvek kada su povređena njegova prava i interesi.
Pored nepoštovanja rokova za odlučivanje, može se dogoditi da bude odbijen prigovor oštećenog lica kojim je on zahtevao veći iznos od onog koji mu je na ime naknade štete isplaćen, a iz razloga što smatra da isti nije pravičan i ne odgovara stepenu i težini predmetne povrede.Međutim, ukoliko osiguravajuće društvo u roku od 3 meseca ne dostavi oštećenom licu obrazloženu ponudu ukoliko su osnov i visina štete nesporni, odnosno, obrazložen odgovor ukoliko su osnov i visina štete sporni, oštećeno lice ima pravo da podnese tužbu protiv osiguravajućeg društva u mestu svog prebivališta.
Zaključak advokata za naknadu štete
U saobraćajnoj nezgodi, vaše pravo na naknadu štete ne sme biti dovedeno u pitanje. Bez obzira na to da li se radi o materijalnoj ili nematerijalnoj šteti, važno je da preduzmete odgovarajuće pravne korake kako biste osigurali pravičnu nadoknadu. Ukoliko smatrate da vam je isplaćen nepravedan iznos ili se suočavate s komplikacijama u postupku naplate, advokat za naknadu štete može vam pružiti stručnu pravnu pomoć i zaštitu vaših prava.
